Категорија: Hidro energija

Изградња мале хидроелектране и обављање делатности производње електричне енергије у малој хидроелектрани су регулисани бројним прописима Републике Србије. Произвођачи електричне енергије у електранама из обновљивих извора и произвођачи електричне енергије у малим хидроелектранама, сматрају се повлашћеним произвођачима електричне енергије, уколико испуне одређене услове. Приликом изградње мале хидроелектране морамо се придржавати прописа из области изградње објеката (локацијски услови, грађевинска дозвола и употребна дозвола),прописа које дефинише закон о енергетици тј  уредбе о условима и поступку стицања статуса повлашћеног произвођача електричне енергије, привременог повлашћеног произвођача и произвођача електричне енергије из обновљивих извора енергије, закона о водама и пратећих прописа, Стратегије развоја Републике Србије..

У групу прописа којима је уређена област планирања и изградње спадају: Закон о планирању и изградњи , поџаконски акти овог закона, Закон о Просторном плану Републике Србије, пратећи плански документи (регионални просторни планови АПВ, просторни планови јединице локалне самоуправе и просторни планови подручја посебне намене и урбанистички планови: генерални урбанистички план, план генералне регулације, план детаљне регулације).

Да би се могло приступити изградњи мале хидроелектране ( прибављању локацијских услова и грађевинске дозволе) под условом да су испуњени услови да је њена локација планирана горе наведеним планским документима неопходно је прибавити техничке услове за прикључење на преносни или дистрибутивни електроенергетски систем, као и водне услове, водну сагласност и водну дозволу, које се издају у складу са Законом о водама и пратећим прописима овог закона.Поступак изградње мале хидроелектране

1) прибавити енергетску дозволу. У поступку добијања грађевинске дозволе, за мале хидроелектране снаге веће од 2 МW, може се тражити студија процене утицаја будућег објекта на животну средину. Енергетска дозвола је дозвола за изградњу енергетског објекта, коју издаје Министарство рударства и енергетике под условима да је изградња овог објекта, по својој врсти и намени, у складу са Стратегијом развоја енергетике Републике Србије и са Програмом остваривања ове стратегије. За добијање енергетске дозволе неопходно је да буду испуњени критеријуми за изградњу производних енергетских објеката предвиђени Правилником о критеријумима за издавање енергетске дозволе, садржини захтева и начину издавања енергетске дозволе. Енергетска дозвола није преносива дозвола и издаје се на период од 3 године и може се продужити на захтев имаоца за још 1 годину.

 2) прибавити локацијске услове – У поступку добијања локацијских услова, од надлежних органа и организација потребно је прибавити водне услове, техничке услове за прикључење на електроенергетску мрежу, услове за прикључење на комуналну инфраструктуру…; Енергетски субјект, на чији се систем прикључује објекат произвођача, издаје акт о условима за прикључење инвеститору.Закон о водама разликује опште и посебно коришћење вода. Коришћење вода за потребе производње енергије – мале хидроелектране – спада у посебно коришћење вода. Право на посебно коришћење вода, стиче се водном дозволом, а ако се посебно коришћење вода врши по основу концесије, онда се право на коришћење вода стиче и у складу са уговором којим се уређује концесија. Закон о водама је увео и посебна правила која су везана за пројектовање и извођење радова на изградњи објеката. Пројектовање и изградња објеката врши се тако да се омогући враћање воде у водоток после искоришћења енергије, не умањи постојећи обим и не спречава коришћење воде за снабдевање становништва и других корисник, не умањи степен заштите од штетног дејства вода, не погоршају услови санитарне заштите и обезбеђује њихово вишенаменско коришћење.

3) израда техничке документације-главног пројекта;

4) прибавити грађевинску дозволу;

4) изградити објекат;

5) прибавити употребну дозволу. Приликом избора локације мале хидроелектране, треба имати у виду да се ове хидроелектране могу градити и на пољопривредном земљишту, а уз претходно прибављену сагласност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Објекти малих хидроелектрана у надлежности јединица локалних самоуправа, осим у случају ако се објекат гради у границама националног парка или у границама заштите заштићеног природног добра од изузетног значаја и тада је у надлежности Министарства животне средине и просторног планирања, односно надлежног органа аутономне покрајине, уколико се налази на територији аутономне покрајине.

 У случају да се не отпочне са изградњом хидроелектране у року од две године, од издавања водне сагласности, водна сагласност престаје да важи.За хидроелектране до 10 МW надлежно је Јавно водопривредно предузеће а за хидроелектране преко 10 МW надлежно је Министарство и надлежни орган АПВ.

Када је објекат изграђен, а пре добијања употребне дозволе, потребно је поднети захтев за добијање водне дозволе Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, односно надлежном органу који је издао водну сагласност. Ова дозвола се издаје за период од најдуже 15 година, тако да јој најкасније два месеца пре њеног истека, треба продужити важност. Право стечено на основу водопривредне дозволе не може се пренети на треће лице без сагласности издаваоца, а ово право престаје: истеком рока, одрицањем права и неконзумирањем права без оправданих разлога дуже од 2 године. Процена утицаја на животну средину је веома значајан елеменат у поступку изградње електране. У поступку прибављања енергетске дозволе неопходно је израдити анализу могућих утицаја на животну средину са предлогом мера заштите животне средине. Објекат се може користити по претходно прибављеној употребној дозволи. За обављање делатности производње електричне енергије, поред стицања права на обављање ове делатности, као делатности од општег интереса, неопходно је стећи и лиценцу за обављање ове делатности. Лиценца је дозвола за обављање енергетске делатности коју издаје Агенција за енергетику Републике Србије. Лиценца је административни акт о испуњености услова прописаних Законом о енергетици и Правилником о условима у погледу стручног кадра и начину издавања и одузимања лиценце за обављање енергетских делатности. Лиценца се издаје на период од 10 година. Лиценца није потребна за обављање производње електричне енергије за сопствене потребе или за производњу електричне енергије у малим хидроелектранама до 1 МW.

То је последњи у низу правних аката неопходних за обављање енергетске делатности. Концесије су облик давања и остваривања права на изградњу, одржавање и коришћење малих хидроелектрана ради производње електричне енергије, реконструкције, модернизације, одржавања и коришћења ових објеката. Концесије се могу дати и за обављање делатности производње електричне енергије на већ изграђеним хидроелектранама. Потребно је указати да се на овај начин може остварити концесија:

1) за изградњу мале хидроелектране и обављање делатности производње електричне енергије;

2) само обављање делатности производње електричне енергије у већ изграђеној малој хидроелектрани.

Концесија се може дати најдуже на 30 година.Након добијања употребне дозволе и права на обављање делатности од општег интереса, неопходно је извршити прикључење мале хидроелектране на електроенергетску мрежу. Енергетски субјект на чији систем се прикључује објекат произвођача енергије одобриће прикључење ако утврди да уређаји и инсталације објекта који се прикључује испуњавају услове прописане законима, техничким и другим прописима којима се уређују услови и начин експлоатације тих објеката. Прикључење објекта на преносни односно дистрибутивни електроенергетски систем врши се на основу одобрења које издаје енергетски субјект на чији систем се прикључује објекат. После издавања Решења и прикључења, произвођач-повлашћени произвођач и купац закључују уговор о откупу електричне енергије, којим се уређују међусобна права и обавезе. Уз захтев за закључење уговора, Повлашћени произвођач доставља купцу решење о стицању статуса повлашћеног произвођача. Уговор се закључује у писменој форми, на период од 12 година. Забрањено је прикључење на преносни или дистрибутивни систем објеката за чију изградњу, односно коришћење, није прибављена употребна дозвола у складу са законом.

Хидроенергетски објекти су величине од великих електрана, које снабдевају многе потрошаче електричном енергијом, до малих, па чак и „микро“ електрана, којима управљају појединци за сопствене енергетске потребе или за продају електричне енергије енергетским компанијама.

Према важећим правилима се у хидроелектране рачунају производни капацитети већих снага од 10 MW. Мање снаге се категоризују у минихидроелектране (од 100 kW до 10 MW) и микрохидроелектране (до 100 kW). Према Закону о енергетици од 2011. године хидроелектране снага испод 30 MW се сматрају повлашћеним произвођачима електричне енергије.

Колико се хидроелектрична енергија користи широм света?

Хидроелектрична енергија је најчешће коришћени обновљиви извор електричне енергије. Кина је највећи произвођач хидроелектричне енергије. Други највећи произвођачи хидроенергије широм света су Сједињене Државе, Бразил, Канада, Индија и Русија. Отприлике 71 посто све обновљиве електричне енергије произведене на Земљи је из хидроенергије.

Која је највећа хидроелектрана на свету?

Брана Три клисуре у Кини, која задржава реку Јангце, највећа је хидроелектрана на свету, у смислу производње електричне енергије. Брана је дуга 2.335 метара (7.660 стопа) и висока 185 метара (607 стопа) и има довољно генератора да произведе 22.500 мегавата енергије.

Регион западног Балкана има највећи преостали неискоришћени хидроенергетски потенцијал у Европи јер су његови речни сливови углавном остали неразвијени. . 

Србија има највећи инсталирани хидроенергетски капацитет у региону, са око 2.835 МВ . Преко две трећине овог капацитета концентрисано је у близини границе са Румунијом, где се налазе станице Гвоздена капија 1 и 2 (2.116 МВ односно 540 МВ), које се подједнако деле са Румунијом. 

Хидроелектрична енергија је облик енергије који користи снагу воде у кретању — као што је вода која тече преко водопада — за производњу електричне енергије. Људи су користили ову сангу воде миленијумима. Пре више од две хиљаде година, људи у старој Грчкој су користили текућу воду да би покретали точак свог млина како би могли да самељу пшеницу у брашно.

Хидроенергија је постала извор електричне енергије крајем 19. века, неколико деценија након што је британско-амерички инжењер Џејмс Френсис развио прву модерну водену турбину. Године 1882. прва хидроелектрана на свету почела је да ради у Сједињеним Државама дуж реке Фокс у Еплтону, Висконсин

Хидроенергија је 2021 године била највећи извор укупне годишње производње обновљиве електричне енергије у Свету.
У нашој земљи се више од једног века водотокови користе за производњу електричне енергије. Још давне 1900. године почела је са радом Хидроелектрана „Под градом” у Ужицу на Ђетињи, прва електрана у Србији заснована на Теслиним принципима наизменичне струје, и то само четири године након почетка рада хидроелектране на Нијагари. Ова електрана и дансас производи електричну енергију.
Хидроенергија је обновљиви извор енергије који је један од комерцијално најразвијенијих. Постоји неколико типова ових електрана : акумулационе, проточне и реверзибилно – акумулационе.
Неке хидроелектране користе бране, а неке не.
Остале бране се користе за рекреацију, рибњаке са, контролу поплава, водоснабдевање и наводњавање.
Хидроелектране могу различитих величина од малих система погодних за једну кућу или село до великих хидроелектрана које напајају читаве градове.

Акумулационе хидроелектране

Акумулационе хидроелектране, користе погодну конфигурацију тла за преграђивање водотока тј заустављање тока браном, што доводи до стварања великог акумулационог језера узводно од бране које садржи велике количине воде. Ово представља енергетски резервоар, али се може користити и за друге намене (наводњавање, риболов итд.). Ниво воде у акумулационом језеру зависи од много фактора и постоје велике годишње варијације у количини дотока воде. Акумулација има потенцијалну енергију која је резултат висинске разлике између горњег нивоа језера и тачке монтаже турбина и генератора, која се претвара у кинетичку енергију воде која покреће лопатице турбине. Вода се из акумулационог језера може пустити да би се задовољиле променљиве потребе за електричном енергијом или друге потребе, као што су контрола поплава, рекреација, пролаз риба и друге потребе животне средине и квалитета воде.

Проточне хидроелектране

Проточне хидроелектране су јединствене јер не користи брану. Уместо тога, користе низ канала или цеви да би се искористио природни пад надморске висине речног корита за производњу енергије и да каналишу текућу речну воду ка турбинама које напајају генераторе. Цевовод је затворена цев која каналише ток воде до турбина са протоком воде регулисаним капијама, вентилима и турбинама. У задњих пар деценија започет је развој такозваних потапајућих хидроелектрана. Код ових електрана се турбине постављају испод површине речног тока и користе брзину воденог тока за генерисање електричне енергије.

Хидроелектрана Ђердап је систем од једне бранске и једне речне-проточне хидроелектране, „Ђердап I“ и „Ђердап II“, које су изграђене на реци Дунав на изласку из Ђердапске клисуре, на српско-румунској граници, тако да припада Србији и Румунији.

Реверзибилне хидроелектране

Реверзибилна хидроелектрана је по конструкцији слична акумулационој хидроелектрани, али има велике пумпе које враћају воду која протекне кроз брану у акумулационо језеро у временима мање потрошње електричне енергије и на тај начин чувају акумулациони потенцијал језера (ради као џиновска батерија).
На овај начин се у ствари може складиштити електрична енергија произведена из других извора енергије, попут сунца, ветра или нуклеарне енергије, за каснију употребу. Ови објекти складиште енергију пумпањем воде из резервоара на нижој надморској висини у резервоар на вишој надморској висини.
Када је потражња за електричном енергијом мала, објекат складишти енергију пумпањем воде из доњег резервоара у горњи резервоар. Током периода велике потражње за електричном енергијом, вода се пушта назад у доњи резервоар и окреће турбину, стварајући електричну енергију.

Ове електране служе и за балансирање производње и потрошње у електричној мрежи.
Реверзибилна хидроелектрана РХЕ „Бајина Башта“ изграђена је у саставу ХЕ „Бајина Башта“ састоји се од доњег резервоара (постојећи резервоар ХЕ „Бајина Башта“), напојно-одводног система, два реверзибилна агрегата од по 307 MW, горњим резервоарима и бранама.
Максимална снага електране у генераторском режиму је 614 MW, са просечном годишњом производњом од око 800 милиона до милијарду киловат сати електричне енергије. Максимална улазна снага у пумпном режиму је 620 MW.