Сунчева светлост је један од најзаступљенијих и слободно доступних енергетских ресурса наше планете. Количина сунчеве енергије која доспе до површине земље за један сат већа је од укупних енергетских потреба планете за целу годину. Иако звучи као савршен обновљиви извор енергије, количина сунчеве енергије коју можемо да искористимо варира у зависности од доба дана и годишњег доба, као и географске локације.
Коришћење знања о сунцу, клими и преовлађујућим временским обрасцима је нешто што нам у данашње време помаже у настојањима да нам куће буду енергетски ефикасне. Ово је део је онога што модерне домове чини удобним и топлим. Енергетска ефикасност је техника која гледа у будућност, али такође је то био начин размишљања и опажања који је примењиван у изградњи стамбених објеката у неким цивилизацијама миленијумима уназад.
Пре него што су цивилизације почеле да се ослањају на фосилна горива за енергију, електричну енергију и топлоту, ослањале су се на сунце . Виталну улогу коју Сунце игра у животу на Земљи препознала је и славила готово свака култура у људској историји. Широм света, древни народи од Египћана у Африци и Астека и Маја у Америци, па све до Грка и Римљана у Европи, поштовали су сунце, па чак и понекад персонификовали и обожавали ову звезду као божанство.
Први људи за које се зна да су применили коришћење соларне енергије у великим размерама били су стари Египћани, који су је користили за грејање својих домова. Пројектовали су и градили своје куће тако да су зграде током дана похрањивале сунчеву топлоту, а затим је испуштале ноћу. Њихове грађевинске технике не само да су одржавале њихове домове топлијим ноћу, већ су такође помогле у регулисању хладније температуре у затвореном простору током врућих дана. Стари Египћани су подизали импресивне структуре као што су пирамиде и обелиске и како би пратили кретање сунца.
И Римљани и Индијанци су користили сличне технологије за грејање својих домова, као и других врста зграда попут римских купатила.
У 3. веку п.н.е. Грци су ушли у историју не зато што су користили соларну енергију за кућни комфор, већ — наводно — као оружје . Прича каже да је римска поморска сила пловила да опљачка грчку цитаделу Сиракузу. Уз помоћ проналазача Архимеда, Грци су наводно користили високо углачане металне штитове као огледала да појачају и фокусирају сунчеве зраке и на тај начин запале римске бродове.
Ништа мањи научник Сократ је предавао часове о уметности пасивне соларне архитектуре – како да се граде куће и друге зграде да би се најбоље искористила сунчева светлост и енергија. Грчке куће и зграде за купање грађене су са великим прозорима окренутим према југу како би се што дуже искористиле најјаче сунчеве зраке. Стари Грци су такође изоловали зидове својих кућа на северним странама – онима који су имали најмање сунца и носили терет хладних северних ветрова – да би се загрејале зими. Грци су ове принципе уградили у своје градове широм Европе и Азије, структуирајући их тако да свака кућа и зграда имају приступ довољној количини сунчеве светлости током зимских месеци.
Стари Римљани су користили многе од истих техника у својим познатим јавним купатилима. Купатила су се грејала помоћу система пећи на дрва – хипокауста – са пролазима за одвођење топлоте до купатила и парних соба. Али Рим се понашао толико расипнички у употреби дрвета да су грађани морали да се окрену другим изворима енергије пошто је дрво постао јако редак извор енергије. Почели су да граде јавна купатила тако да су се јужни зидови купатила у потпуности састојали од прозора и та пасивна сунчева енергија је значајно смањила количину дрвета које је било потрбно за загревање купатила.
Нису само познате западне цивилизације имале користи од соларне енергије. Анасази култура на америчком југозападу користила је пасивне соларне принципе да загреје своје настамбе на литицама зими и засенчи их лети. Куће на литици Меса Вердеа су готово савршени примери како поставити кућу да искористи предности сезонских промена углова сунца.
Слични принципи се појављују у традиционалним кинеским зградама , посебно у хладнијем северном делу земље. Праисторијске кинеске куће су најчешће грађене тако да је једини отвор био окренут према југу – да би се спречио хладни ветар и искористило свако сунце које је сијало.
Људи су се миленијумима обраћали сунцу за топлоту и енергију. Ослањање на сунце и друге обновљиве изворе енергије није само најбољи начин за изградњу безбедне, чисте будућности; то је такође начин да препознамо исправан пут и одамо почаст многим цивилизацијама које су дошле пре нас.
