Сировине за биомасу укључују наменске усеве, остатке пољопривредних усева, остатке шумарске индустрије, алге, остатке од прераде дрвета, комунални отпад тј влажни отпад (отпад од усева, шумски остаци, наменски узгајане траве, дрвене енергетске културе, алге, индустријски отпад, сортирани чврсти комунални отпад отпад [МСВ], урбани дрвени отпад и отпад од хране).
НАМЕНСКЕ – ЕНЕРГЕТСКЕ- КУЛТУРЕ
Наменски усеви (посебно да би се обезбедила биомаса) су непрехрамбени усеви који се могу узгајати на земљишту које није погодно за традиционалне. Оне се деле у две опште категорије: зељасте и дрвенасте. Зељасте енергетске културе су вишегодишње (биљке које живе више од 2 године) траве које се беру сваке године након 2 до 3 године да би се постигла пуна продуктивност. Ту спадају трава, бамбус, слатки сирак, висока власуља, пшенична трава … Дрвени усеви са брзим растом су стабла тврдог дрвета која брзо расту, која се секу у року од 5 до 8 година од садње. Ту спадају хибридна топола, хибридна врба, сребрни јавор, источни памук, зелени јасен, црни орах, слатка гума и сикамор. Многе од ових врста могу помоћи у побољшању квалитета воде и земљишта.
ОСТАЦИ ПОЉОПРИВРЕДНИХ УСЕВА
Постоје многе могућности за коришћење пољопривредних ресурса на постојећим земљиштима без утицаја на принос тј производњу хране, хране за животиње, влакана или шумских производа. Остаци пољопривредних усева, који укључују стабљике и лишће, постоје у изобиљу, разноврсни су и широко распрострањени широм Србије. За ову намену се могу користити на пример: стабљике, лишће, љуске и клипови кукуруза, пшенична слама, овсена слама, јечмена слама или стрниште сирка. Продаја ових остатака локалној биорафинерији такође представља прилику за пољопривреднике да остваре додатни приход .
ШУМСКИ ОСТАЦИ
Сировине за шумску биомасу спадају у једну од две категорије: шумски остаци који остају након сече (укључујући гране, врхове и поклано дрвеће и компоненте дрвећа које би иначе биле неупотребљиве за продају) или биомаса целог дрвета која се експлицитно сакупља за биомасу. Мртва, болесна, лоше формирана дрвећа која се не могу продати често се остављају у шуми након сече дрвета. Ови дрвени остаци се могу сакупљати за употребу у индустрији биомасе, остављајући довољно за собом да обезбеде станиште и одрже одговарајуће хранљиве и хидролошке карактеристике земљишта. Сеча прекомерне дрвне биомасе може смањити ризик од пожара и штеточина, као и помоћи у обнављању шума, њиховом приносу, виталности и отпорности.
АЛГЕ
Алге као сировине за биоенергију односе се на разнолику групу високо продуктивних организама који укључују микроалге, макроалге (морске алге) и цијанобактерије (раније назване „плаво-зелене алге“). Многи користе сунчеву светлост и хранљиве материје за стварање биомасе, која садржи кључне компоненте — укључујући липиде, протеине и угљене хидрате — које се могу претворити и надоградити у разна биогорива и производе. У зависности од соја, алге могу расти коришћењем свеже, слане или слатко-слане воде из површинских извора, подземних вода или морске воде. Поред тога, могу да расту у води из извора друге употребе, као што је пречишћена индустријска отпадна вода; комуналне, пољопривредне или аквакултурне отпадне воде.
ОСТАЦИ ОД ПРЕРАДЕ ДРВЕТА
Прерада дрвета даје нуспроизводе и токове отпада који се заједнички називају остацима прераде дрвета и имају значајан енергетски потенцијал. На пример, прерада дрвета за производе или целулозу производи неискоришћену пиљевину, кору, гране и лишће/иглице. Ови остаци се затим могу претворити у биогорива или биопроизводе. Пошто се ови остаци већ сакупљају на месту прераде, они могу бити погодни и релативно јефтини извори биомасе за енергију.
СОРТИРАНИ КОМУНАЛНИ ОТПАД
Ресурси комуналног отпада обухватају мешано комерцијално и стамбено смеће, као што су дворишни отпад, папир и картон, пластика, гума, кожа, текстил и отпад од хране. Чврсти комунални отпад за биоенергију такође представља прилику да се смањи стамбени и комерцијални отпад преусмеравањем значајних количина са депонија на рафинерију.
Сировине за влажни отпад укључују комерцијални, институционални и стамбени отпад од хране (посебно онај који се тренутно одлаже на депонијама); органски богате материје (тј. пречишћени отпадни муљ из комуналних отпадних вода); стајњак из сточарства; органски отпад из индустрије; и биогас (гасовити производ разлагања органске материје у одсуству кисеоника) добијен из било које од горе наведених токова сировине.