Фотонапонски енергетски (ПВ) системи се генерално класификују према њиховим функционалним и оперативним захтевима, конфигурацији компоненти и начину на који је опрема повезана са другим изворима енергије и електричним оптерећењима. Две главне класификације су системи повезани на мрежу (on grid) или интерактивни системи и самостални системи (off grid). Фотонапонски системи могу бити дизајнирани да обезбеде услуге једносмерне и/или наизменичне струје, могу да раде међусобно повезани са или независно од дистрибутивне мреже и могу бити повезани са другим изворима енергије и системима за складиштење енергије.
ПВ системи повезани на мрежу су дизајнирани да раде паралелно и међусобно су повезани са електричном мрежом (on-grid). Примарна компонента у фотонапонским системима повезаним на мрежу је инвертер, или јединица за прилагођење снаге. Он претвара једносмерну снагу коју производи фотонапонски низ у наизменичну струју у складу са захтевима напона и квалитета електричне енергије у дистрибутивној мрежи (220V/50hz), и аутоматски престаје да испоручује енергију у мрежу када комунална мрежа није под напоном. Двосмерни интерфејс је направљен између излазних кола фотонапонског система наизменичне струје и електричне дистрибутивне мреже, обично на дистрибутивној плочи. Ово омогућава да наизменична струја коју производи фотонапонски систем или снабдева електрична оптерећења на лицу места, или напаја мрежу када је излаз ПВ система већи од захтева за оптерећење на лицу места.
Самостални фотонапонски системи су дизајнирани да раде независно од електричне мреже, и генерално су пројектовани и димензионисани за снабдевање одређених ДЦ и/или АЦ електричних оптерећења. Ови типови система могу бити напајани само из фотонапонске мреже или могу користити ветар, мотор-генератор или електричну енергију као помоћни извор енергије у ономе што се зове хибридни систем.
Најједноставнији тип самосталног фотонапонског система је директно спрегнути систем, где је ДЦ излаз фотонапонског модула или низа директно повезан са ДЦ оптерећењем. Пошто не постоји складиште електричне енергије (батерије) у системима са директном спрегом, оптерећење ради само током сунчаних сати, што ове дизајне чини погодним за уобичајене примене као што су вентилациони вентилатори, пумпе за воду и мале циркулационе пумпе за соларне системе за грејање воде. Усклађивање импедансе електричног оптерећења са максималном излазном снагом ПВ низа је критичан део пројектовања доброг учинка директно спрегнутог система. За одређена оптерећења као што су пумпе за воду, тип електронског ДЦ-ДЦ претварача, користи се између низа и оптерећења како би се боље искористила расположива максимална излазна снага низа. У многим самосталним фотонапонским системима, батерије се користе за складиштење енергије.