Обновљиви извори енергије који се начешће користе су:
1) Хидроенергија
2) Геотермална енергија
3) Соларна енергија
4) Енергија ветра
5) Енергија биомасе
6) Енергија плиме
Ово су најраспрострањенији извори енергије који, са данас познатим технологијама, могу дати највише електричне односно топлотне енергије у односу на ангажовану енергију тј утрошену енергију.
1) Хидроенергија
Као обновљиви извор енергије, хидроенергија је једна од комерцијално најразвијенијих.
Енергија воде се од давнина користила за наводњавање и рад механичких уређаја, као што су млинови за млевење жита у воденицама, тестерама у пиланама, чекићима у ливницама, за подизање терета, кућним лифтовима…
Хидроенергија подразумева је употребу падајуће или брзо текуће воде за производњу механичке или електричне енергије или за погон машина. Ова метода користи претварање гравитационог потенцијала односно кинетичке енергије воде у производњу енергије. Хидроенергија се данас користи углавном за производњу електричне енергије у хидроцентралама и реверзибилним хидроцентралама. Хидроенергија за разлику од фосилних горива не производи угљен-диоксид као нуспродукт трансформације у топлотну, механичку или електричну енергију нити емитује друге атмосферске загађиваче и пружа релативно константан извор енергије. Хидроенергију се сматра ниско-угљеничним извором енергије. Хидроенергија је постала извор електричне енергије крајем 19. века, након што је британско-амерички инжењер Џејмс Френсис развио прву модерну водену турбину. Прва хидроелектрана на свету почела је са радом 1882. године почела у Сједињеним Државама на реци Фокс у Еплтону, држава Висконсин.
2) Геотермална енергија
Појам геотермална енергије се односи како на топоту испод површине земље, тако и на топлоту геотермалних извора воде. Подручја геотермалне енергије су подручја где се врела маса налази близу површине земље. На Исланду већ постоје постројења-измењивачи топлоте која на тај начин загрејану воду користе за грејање или у индустријске сврхе. Геотермална енергија се може користити за директно грејање домова или за производњу електричне енергије. Земљина унутрашњост је таква да темепратура у зависности од структуре слојева расте од 10 до 30 °Ц на сваких километар ближе језгру. Скоро непромењива температура слоја Земљине коре може се у великом обиму искористити за индиректно грејање или хлађење стамбених и пословних објеката.. Код модерних система за климатизацију користи се стални температурни потенцијал земље односно подземних извора воде (топлотне пумпе) .. Током зиме када је температура земље испод површине тла топлија од температуре спољашњег ваздуха и грађевина на површини систем-измењивач преко цеви са водом или ваздухом преноси топлоту земље на зграде док лети када је земља хладнија од спољашњег ваздуха ради супротно. Исти систем тако служи и за грејање и за хлађење.
3) Соларна енергија
Сунчева светлост је један од најзаступљенијих и бесплатних енергетских ресурса наше планете. Количина сунчеве енергије која доспе до површине земље за један сат већа је од укупних енергетских потреба планете за целу годину. Иако звучи као савршен обновљиви извор енергије, количина сунчеве енергије коју можемо да искористимо варира у зависности од доба дана и годишњег доба, као и географске локације. Сунчева енергија се најчешће користи за загревање просторија, топле потрошне воде или производњу електричне енергије. У Србији, соларна енергија је све популарнији начин да се допуни потрошња енергије.
4) Енергија ветра
Ветар је богат извор чисте енергије. Од давнина се енергија ветра користила у системима за наводњавање имлиновима за млевење жита. Ветрогенератори постају све присутније и у Србији са енергијом ветра која почиње да доприноси енергетском билансу државе. Да би се искористила електрична енергија из енергије ветра, неопходне су ветротурбине са пропелерима које погоне генератор који затим производи електричну енергију. Иако су доступни системи за производњу у домаћинству, није свако подручје и кућа погодна за домаћу турбину на ветар.
5) Енергија биомасе
Биомаса се користила и раније за загревање с том разликом што се данас претвара у чврсто гориво или гас направљен од биљних материјала који се затим користе у производњи електричне енергије. Иако у основи, биомаса укључује сагоревање органских материјала за производњу електричне енергије, у данашње доба је ово много чистији и енергетски ефикаснији процес. Претварањем пољопривредног, индустријског и кућног отпада у чврсто, течно и гасно гориво, биомаса производи енергију по много нижим економским и еколошким трошковима.
6) Енергија плиме и осеке
Ово је још један облик хидроенергије који користи плимне струје два пута дневно за погон турбинских генератора. Иако плимни ток за разлику од неких других извора хидроенергије није константан, веома је предвидљив и стога може компензовати периоде када је струја плиме ниска.
