Како светска популација расте, тако расте и потражња за енергијом за напајање наших домова, предузећа и заједница. Иновација и ширење обновљивих извора енергије кључно је за очување одрживог нивоа енергије и заштиту наше планете од климатских промена.
Обновљиви извори енергије, у укупном билансу енергије, данас учествују у производњи електричне енергије са 26% на нивоу читаве планете. Према Међународној агенцији за енергију (IAE) очекује се да ће њихов удео достићи 30% до 2024. године. У будућности се очекује да ће број обновљивих извора енергије наставити да расте јер видимо повећање потражње за електричном енергијом . Ово ће смањити цену обновљивих извора енергије што је у сваком случају одлично за планету а и одлично за нас као крајње кориснике.
Ако се настави са овом динамиком уградље фотонапонски панели ће задовољавати до 9% потреба за енергијом до 2030. Претпоставка је да до 2050. године, 95 % наших енергетских потреба могу бити задовољене из обновљиве енергије.Током последње четири деценије, цена соларних ПВ панела је опала за 99%. Данас индустрија обновљивих енергија ствара три пута више радних места него индустрија фосилних горива. Улагање у тржиште обновљивих извора енергије превазишло је улагање у тржиште фосилних горива. Глобално тржиште обновљиве енергије сада вреди преко 250 милијарди долара
Алтернативни извори енергије које би можда у блиској будућности могли користити
Алтернативни извори енергије укључују неке од фасцинантних начина на које се енергија генерише широм планете – па чак и ван ње. Листе алтернативних извора енергије обухвата:
- Соларни ветар
- Биогорива од алги
- Топлота тела
- Био алкохо
- Кинетичка енергија корака
- Медузе
- Конфискован алкохол
Соларни ветар
На Државном универзитету у Вашингтону, научници раде на амбициозном пројекту који би нам омогућио да искористимо снагу соларног ветра за производњу електричне енергије. Проналаском технологије за претварање енергије соларног ветра у електричну били би смо у могућности да произведемо милијарду милијарди гигавата електричне енергије – а то је 100 милијарди пута више енергије него што планета тренутно троши. Технологија за искориштавање сунчевог зрачења у свемиру већ постоји – ИКАРОС – јапанска међупланетарна свемирска летелица коју покреће искључиво соларни ветар . Велики изазов за научнике је како све те милијарде гигавата пренети на земљу.
Биогорива од алги
Као алтернатива фосилним горивима , алге нуде огроман комерцијални потенцијал. А пошто је угљеник који ослобађају тек недавно узет из атмосфере фотосинтезом, утицај алгалних горива на атмосферу је такође много мањи. Производња горива од алги такође има минималан утицај на земљиште и водне ресурсе јер његове ‘фарме’ захтевају релативно мало простора (у поређењу са узгојем житарица) и може се производити коришћењем морске воде или чак канализационе отпадне воде.
Топлота тела
Најновији извор зелене енергије у Шведској – су Швеђани. Инжењери у Стокхолму осмислили су начин да искористе топлоту коју производи 250.000 путника који се свакодневно окупљају на централној станици. Топлота тела се скупња и каналише кроз вентилациони систем станице, затим користи за загревање воде у подземним резервоарима и пумпа кроз систем грејања оближњег пословног блока – у власништву исте компаније. Изградња и уградња система коштали су само 30.000 долара.
Био-алкохол
Као што смо видели код горива од алги, биомаса се може директно претворити у течна горива за транспорт . Међутим, за разлику од овог горива, биогорива као што су етанол и биодизел су већ комерцијално доступна и њихова популарност је у порасту. Оно што је интересантно да је још Хенри Форд је првобитно намеравао да његови аутомобили раде на етанол, али је у то време нафта била јефтинија за производњу
Тротоари
Ово није само паметна технологија, већ је и футуристичка. У Ротердаму су пронашли начин да искористе кинетичку енергију плесног подијума, тако што се притисак стопала на подијум претвара у електричну енергију која осветљава сам плесни подијум.
Обзиром на чињеницу да просечна особа направи 150 милиона корака у животу, нема разлога зашто ова технологија не може да пронађе шире комерцијалне примене. Pavegen , компанија са седиштем у Лондону, настоји да развије пројекат ‘паметне улице’ за прикупљање енергије која би се затим претварала у електричну енергију.
Медузе
На Технолошком универзитету у Гетеборгу, развијају биолошку горивну ћелију изведену из флуоресцентних протеинских ћелија медузе. Иако сада изгледа чудно, једног дана би ове биоћелије могле да плутају океанима, стварајући јефтину енергију са минималним утицајем на животну средину и по (релативно) ниској цени.
Конфискован алкохол
Швеђани су поново први у томе на свету са овом генијалном идејом. Године 2007. на граници Шведске заплењено је 185.000 галона алкохола. Уместо да га сипају у канализацију као што су то чиниле претходних година, власти су га комбиновале са другим изворима горива као што су остаци животиња из кланица и људски отпад у анаеробним дигесторима и тако је направљено биогориво за јавни превоз.