1. Соларне пећи
Пре него што су фотонапонске ћелије ушле у игру и помогле у претварању сунчеве светлости у електричну енергију, људи су кували храну апсорбујући топлоту из соларних колектора.
Немачки физичар, Хорас , произвео је прву соларну пећницу 1767. године. Пећ је могла да ради на око 110°C.
Чак и након што су векови прошли од његовог открића, соларне пећнице су и даље веома практичан концепт.
Нажалост, већина људи се сада ослања или на дрво или на друга фосилна горива. Смањивањем потрошње дрвета емисије угљеника ће пасти и загађење ваздуха ће се моћи контролисати.
2. Текући бојлери
Соларни „бојлери“ изгледају као мали црни панели са већим бројем цеви постављени на кров. Не треба их мешати са струјним соларним панелима.
Обично су само један или два колектора довољна за загревање воде.
3. Производња електричне енергије за стамбене потребе
Параболични соларни колектори се могу користити за производњу електричне енергије за стамбене потребе. Ови соларни колектори изгледају као велика сателитска антена, али садрже огледала уместо антена.
Они усмеравају сунчеву светлост ка Стирлинговом мотору да би произвели електричну енергију. Ови мотори се веома разликују од термоелектрана у смислу да не испуштају пару и не емитују гасове стаклене баште.
Веома мало воде се губи током производње електричне енергије. Пошто ови мотори имају мало покретних делова и немају емисију издувних гасова, могу се безбедно поставити на кров или у двориште.
Од скора вакумски пљоснати соларни колектори се могу користити и за соларну топлоту за индустријско хлађење (SHIC) и соларну климатизацију (SAC), тамо где су потребне температуре изнад 100 °C. Ови неконцентрисани колектори сакупљају и дифузну и директну светлост и могу да користе пару уместо воде као течност.