Чланци

Објављено

Шта све можемо користити као извор за биомасу


Сировине за биомасу укључују наменске усеве, остатке пољопривредних усева, остатке шумарске индустрије, алге, остатке од прераде дрвета, комунални отпад тј влажни отпад (отпад од усева, шумски остаци, наменски узгајане траве, дрвене енергетске културе, алге, индустријски отпад, сортирани чврсти комунални отпад отпад [МСВ], урбани дрвени отпад и отпад од хране).

НАМЕНСКЕ – ЕНЕРГЕТСКЕ- КУЛТУРЕ

Наменски усеви (посебно да би се обезбедила биомаса) су непрехрамбени усеви који се могу узгајати на земљишту које није погодно за традиционалне. Оне се деле у две опште категорије: зељасте и дрвенасте. Зељасте енергетске културе су вишегодишње (биљке које живе више од 2 године) траве које се беру сваке године након 2 до 3 године да би се постигла пуна продуктивност. Ту спадају трава, бамбус, слатки сирак, висока власуља, пшенична трава … Дрвени усеви са брзим растом су стабла тврдог дрвета која брзо расту, која се секу у року од 5 до 8 година од садње. Ту спадају хибридна топола, хибридна врба, сребрни јавор, источни памук, зелени јасен, црни орах, слатка гума и сикамор. Многе од ових врста могу помоћи у побољшању квалитета воде и земљишта.

ОСТАЦИ ПОЉОПРИВРЕДНИХ УСЕВА

Постоје многе могућности за коришћење пољопривредних ресурса на постојећим земљиштима без утицаја на принос тј производњу хране, хране за животиње, влакана или шумских производа. Остаци пољопривредних усева, који укључују стабљике и лишће, постоје у изобиљу, разноврсни су и широко распрострањени широм Србије. За ову намену се могу користити на пример: стабљике, лишће, љуске и клипови кукуруза, пшенична слама, овсена слама, јечмена слама или стрниште сирка. Продаја ових остатака локалној биорафинерији такође представља прилику за пољопривреднике да остваре додатни приход .

ШУМСКИ ОСТАЦИ

Сировине за шумску биомасу спадају у једну од две категорије: шумски остаци који остају након сече (укључујући гране, врхове и поклано дрвеће и компоненте дрвећа које би иначе биле неупотребљиве за продају) или биомаса целог дрвета која се експлицитно сакупља за биомасу. Мртва, болесна, лоше формирана дрвећа која се не могу продати често се остављају у шуми након сече дрвета. Ови дрвени остаци се могу сакупљати за употребу у индустрији биомасе, остављајући довољно за собом да обезбеде станиште и одрже одговарајуће хранљиве и хидролошке карактеристике земљишта. Сеча прекомерне дрвне биомасе може смањити ризик од пожара и штеточина, као и помоћи у обнављању шума, њиховом приносу, виталности и отпорности.

АЛГЕ

Алге као сировине за биоенергију односе се на разнолику групу високо продуктивних организама који укључују микроалге, макроалге (морске алге) и цијанобактерије (раније назване „плаво-зелене алге“). Многи користе сунчеву светлост и хранљиве материје за стварање биомасе, која садржи кључне компоненте — укључујући липиде, протеине и угљене хидрате — које се могу претворити и надоградити у разна биогорива и производе. У зависности од соја, алге могу расти коришћењем свеже, слане или слатко-слане воде из површинских извора, подземних вода или морске воде. Поред тога, могу да расту у води из извора друге употребе, као што је пречишћена индустријска отпадна вода; комуналне, пољопривредне или аквакултурне отпадне воде.

ОСТАЦИ ОД ПРЕРАДЕ ДРВЕТА

Прерада дрвета даје нуспроизводе и токове отпада који се заједнички називају остацима прераде дрвета и имају значајан енергетски потенцијал. На пример, прерада дрвета за производе или целулозу производи неискоришћену пиљевину, кору, гране и лишће/иглице. Ови остаци се затим могу претворити у биогорива или биопроизводе. Пошто се ови остаци већ сакупљају на месту прераде, они могу бити погодни и релативно јефтини извори биомасе за енергију.

СОРТИРАНИ КОМУНАЛНИ ОТПАД


Ресурси комуналног отпада обухватају мешано комерцијално и стамбено смеће, као што су дворишни отпад, папир и картон, пластика, гума, кожа, текстил и отпад од хране. Чврсти комунални отпад за биоенергију такође представља прилику да се смањи стамбени и комерцијални отпад преусмеравањем значајних количина са депонија на рафинерију.


Сировине за влажни отпад укључују комерцијални, институционални и стамбени отпад од хране (посебно онај који се тренутно одлаже на депонијама); органски богате материје (тј. пречишћени отпадни муљ из комуналних отпадних вода); стајњак из сточарства; органски отпад из индустрије; и биогас (гасовити производ разлагања органске материје у одсуству кисеоника) добијен из било које од горе наведених токова сировине.

Објављено

Обновљиви извори енергије који се начешће користе


Обновљиви извори енергије који се начешће користе су:
1) Хидроенергија
2) Геотермална енергија
3) Соларна енергија
4) Енергија ветра
5) Енергија биомасе
6) Енергија плиме

Ово су најраспрострањенији извори енергије који, са данас познатим технологијама, могу дати највише електричне односно топлотне енергије у односу на ангажовану енергију тј утрошену енергију.

1) Хидроенергија
Као обновљиви извор енергије, хидроенергија је једна од комерцијално најразвијенијих.

Енергија воде се од давнина користила за наводњавање и рад механичких уређаја, као што су млинови за млевење жита у воденицама, тестерама у пиланама, чекићима у ливницама, за подизање терета, кућним лифтовима…

Хидроенергија подразумева је употребу падајуће или брзо текуће воде за производњу механичке или електричне енергије или за погон машина. Ова метода користи претварање гравитационог потенцијала односно кинетичке енергије воде у производњу енергије. Хидроенергија се данас користи углавном за производњу електричне енергије у хидроцентралама и реверзибилним хидроцентралама. Хидроенергија за разлику од фосилних горива не производи угљен-диоксид као нуспродукт трансформације у топлотну, механичку или електричну енергију нити емитује друге атмосферске загађиваче и пружа релативно константан извор енергије. Хидроенергију се сматра ниско-угљеничним извором енергије. Хидроенергија је постала извор електричне енергије крајем 19. века, након што је британско-амерички инжењер Џејмс Френсис развио прву модерну водену турбину. Прва хидроелектрана на свету почела је са радом 1882. године почела у Сједињеним Државама на реци Фокс у Еплтону, држава Висконсин.

2) Геотермална енергија
Појам геотермална енергије се односи како на топоту испод површине земље, тако и на топлоту геотермалних извора воде. Подручја геотермалне енергије су подручја где се врела маса налази близу површине земље. На Исланду већ постоје постројења-измењивачи топлоте која на тај начин загрејану воду користе за грејање или у индустријске сврхе. Геотермална енергија се може користити за директно грејање домова или за производњу електричне енергије. Земљина унутрашњост је таква да темепратура у зависности од структуре слојева расте од 10 до 30 °Ц на сваких километар ближе језгру. Скоро непромењива температура слоја Земљине коре може се у великом обиму искористити за индиректно грејање или хлађење стамбених и пословних објеката.. Код модерних система за климатизацију користи се стални температурни потенцијал земље односно подземних извора воде (топлотне пумпе) .. Током зиме када је температура земље испод површине тла топлија од температуре спољашњег ваздуха и грађевина на површини систем-измењивач преко цеви са водом или ваздухом преноси топлоту земље на зграде док лети када је земља хладнија од спољашњег ваздуха ради супротно. Исти систем тако служи и за грејање и за хлађење.


3) Соларна енергија
Сунчева светлост је један од најзаступљенијих и бесплатних енергетских ресурса наше планете. Количина сунчеве енергије која доспе до површине земље за један сат већа је од укупних енергетских потреба планете за целу годину. Иако звучи као савршен обновљиви извор енергије, количина сунчеве енергије коју можемо да искористимо варира у зависности од доба дана и годишњег доба, као и географске локације. Сунчева енергија се најчешће користи за загревање просторија, топле потрошне воде или производњу електричне енергије. У Србији, соларна енергија је све популарнији начин да се допуни потрошња енергије.

4) Енергија ветра
Ветар је богат извор чисте енергије. Од давнина се енергија ветра користила у системима за наводњавање имлиновима за млевење жита. Ветрогенератори постају све присутније и у Србији са енергијом ветра која почиње да доприноси енергетском билансу државе. Да би се искористила електрична енергија из енергије ветра, неопходне су ветротурбине са пропелерима које погоне генератор који затим производи електричну енергију. Иако су доступни системи за производњу у домаћинству, није свако подручје и кућа погодна за домаћу турбину на ветар.


5) Енергија биомасе
Биомаса се користила и раније за загревање с том разликом што се данас претвара у чврсто гориво или гас направљен од биљних материјала који се затим користе у производњи електричне енергије. Иако у основи, биомаса укључује сагоревање органских материјала за производњу електричне енергије, у данашње доба је ово много чистији и енергетски ефикаснији процес. Претварањем пољопривредног, индустријског и кућног отпада у чврсто, течно и гасно гориво, биомаса производи енергију по много нижим економским и еколошким трошковима.

6) Енергија плиме и осеке
Ово је још један облик хидроенергије који користи плимне струје два пута дневно за погон турбинских генератора. Иако плимни ток за разлику од неких других извора хидроенергије није константан, веома је предвидљив и стога може компензовати периоде када је струја плиме ниска.


Објављено

Конвенционални извори енергије – извори енергије који нису обновљиви

Извори енергије који се не могу обновити односно који се троше много већом брзином него што се могу формирати и постоје у ограниченим количинама нису обновљиви извори енергије. Фосилна горива (нафта, угаљ, природни гас) нису обновљив извор енергије јер нису бесконачна. 

Фосилна горива су настала природним процесима, из фосилизованих остатака некадашњих биљки путем њиховог излагања топлоти и притиску у Земљине коре током милиона година, и садржи енергију која потиче из древне фотосинтезе. Осим тога, они испуштају угљен-диоксид у нашу атмосферу што доприноси климатским променама и глобалном загревању.

Фосилна горива се непрекидно формирају путем природних процеса, међутим, она се генерално сматрају необновљивим ресурсима јер су потребни милиони година да се се формирају, а познате резерве се исцрпљују много брже него што нове настају.

Историја ископавања и употребе фосилних горива сеже хиљадама година уназад и јавља се прво у древној Кини, Персији и Римском царству. Поред угља, нафте и уљних шкриљаца људи су још од проналаска ватре користили дрво као извор топлотне енергије.

Угаљ

Предности угља у односу на дрво као извор енергије је значајно већа калоријска моћ по јединици масе. Ископавање угља великих размера развило се током индустријске револуције , а угаљ је био главни извор примарне енергије за индустрију и транспорт у индустријским областима од XVIII. века до 1950-их.Руда угља постаје посебно значајна  у индустријској револуцији XIX. и XX. века, када је коришћен за погон парних машина, грејање зграда и производњу електричне енергије. Почетком XXI. века угаљ као извор енергије се све више замењује нафтом , природним гасом или електричном енергијом произведеном из нафте, гаса, нуклеарне енергије или обновљивих извора енергије . Крајем XX. века експлоатација и употреба угља је почела да опада у развијеним земљама због снажног доприноса угља глобалном загревању и питањима животне средине.

До 2010. угаљ је произвео преко четвртине светске енергије. Употреба угља и данас се наставља као важна економска активност у областима прераде метала и енергетике.

Нафта

Кинези су још 1500. године п.н.е. користили нафту као гориво у лампама за осветљење и грејање домова. Током кинеске династије Минг, Кинези су екстракцијом и пречишћавањем нафте, добијали керозин, а затим га претварали у гориво за лампе. Персијски научник Разес је у IX. веку својој књизи – Књига тајни описао два начина дестилације сирове нафте у керозин, назвајући га нафт абиад -бела нафта. Керозин је у том периоду произвођен и од уљних шкриљаца и битумена загревањем стене да би се извукла нафта, која је потом дестилована.

Све до средине XIX. века користио се керозин добијен из угља и угљених шкриљаца. Године 1851. Самуел Мартин Киер је почео да продаје уље за лампе локалним рударима добијено  дестилацијом из сирове нафте.Историчари су га прозвали дедом америчке нафтне индустрије. На другој страни планете у Лавову један пољак и мађар (Лукасјевич и Јан Зех ) су дошли до сличног открића и то је представљало прекретницу у производњи нафтних дестилата и експанзији нафтних компанија.

Сирова нафта, угаљ и природни гас данас представљају најтраженији извор енергије и у производњи електричне енергије учествују са преко 60 % на глобалном нивоу. Нафта је кључна за глобални економски развој, утичући на све сегменте модерног друштва од транспорта преко грејања и електричне енергије до индустријске производње. Због свог негативног утицаја на животну средину тежња је да се у свим сегментима где је то могуће нафта замени са енергијом добијеном из обновљивих извора енергије – зеленом енергијом

Објављено

Врсте фотонапонских система

Фотонапонски енергетски (ПВ) системи се генерално класификују према њиховим функционалним и оперативним захтевима, конфигурацији компоненти и начину на који је опрема повезана са другим изворима енергије и електричним оптерећењима. Две главне класификације су системи повезани на мрежу (on grid) или интерактивни системи и самостални системи (off grid). Фотонапонски системи могу бити дизајнирани да обезбеде услуге једносмерне и/или наизменичне струје, могу да раде међусобно повезани са или независно од дистрибутивне мреже и могу бити повезани са другим изворима енергије и системима за складиштење енергије.

ПВ системи повезани на мрежу су дизајнирани да раде паралелно и међусобно су повезани са електричном мрежом (on-grid). Примарна компонента у фотонапонским системима повезаним на мрежу је инвертер, или јединица за прилагођење снаге. Он претвара једносмерну снагу коју производи фотонапонски низ у наизменичну струју у складу са захтевима напона и квалитета електричне енергије у дистрибутивној мрежи (220V/50hz), и аутоматски престаје да испоручује енергију у мрежу када комунална мрежа није под напоном. Двосмерни интерфејс је направљен између излазних кола фотонапонског система наизменичне струје и електричне дистрибутивне мреже, обично на дистрибутивној плочи. Ово омогућава да наизменична струја коју производи фотонапонски систем или снабдева електрична оптерећења на лицу места, или напаја мрежу када је излаз ПВ система већи од захтева за оптерећење на лицу места.

Самостални фотонапонски системи су дизајнирани да раде независно од електричне мреже, и генерално су пројектовани и димензионисани за снабдевање одређених ДЦ и/или АЦ електричних оптерећења. Ови типови система могу бити напајани само из фотонапонске мреже или могу користити ветар, мотор-генератор или електричну енергију као помоћни извор енергије у ономе што се зове хибридни систем.

Најједноставнији тип самосталног фотонапонског система је директно спрегнути систем, где је ДЦ излаз фотонапонског модула или низа директно повезан са ДЦ оптерећењем. Пошто не постоји складиште електричне енергије (батерије) у системима са директном спрегом, оптерећење ради само током сунчаних сати, што ове дизајне чини погодним за уобичајене примене као што су вентилациони вентилатори, пумпе за воду и мале циркулационе пумпе за соларне системе за грејање воде. Усклађивање импедансе електричног оптерећења са максималном излазном снагом ПВ низа је критичан део пројектовања доброг учинка директно спрегнутог система. За одређена оптерећења као што су пумпе за воду, тип електронског ДЦ-ДЦ претварача, користи се између низа и оптерећења како би се боље искористила расположива максимална излазна снага низа. У многим самосталним фотонапонским системима, батерије се користе за складиштење енергије.

Објављено

Будућност обновљиве енергије

Како светска популација расте, тако расте и потражња за енергијом за напајање наших домова, предузећа и заједница. Иновација и ширење обновљивих извора енергије кључно је за очување одрживог нивоа енергије и заштиту наше планете од климатских промена.

Обновљиви извори енергије, у укупном билансу енергије, данас учествују у производњи електричне енергије са 26% на нивоу читаве планете. Према Међународној агенцији за енергију (IAE) очекује се да ће њихов удео достићи 30% до 2024. године. У будућности се очекује да ће број обновљивих извора енергије наставити да расте јер видимо повећање потражње за електричном енергијом . Ово ће смањити цену обновљивих извора енергије што је у сваком случају одлично за планету а и одлично за нас као крајње кориснике. 

Ако се настави са овом динамиком уградље фотонапонски панели ће задовољавати до 9% потреба за енергијом до 2030. Претпоставка је да до 2050. године, 95 % наших енергетских потреба могу бити задовољене из обновљиве енергије.Током последње четири деценије, цена соларних ПВ панела је опала за 99%. Данас индустрија обновљивих енергија ствара три пута више радних места него индустрија фосилних горива. Улагање у тржиште обновљивих извора енергије превазишло је улагање у тржиште фосилних горива. Глобално тржиште обновљиве енергије сада вреди преко 250 милијарди долара

Алтернативни извори енергије које би можда у блиској будућности могли користити

Алтернативни извори енергије укључују неке од фасцинантних начина на које се енергија генерише широм планете – па чак и ван ње. Листе алтернативних извора енергије обухвата:

  • Соларни ветар
  • Биогорива од алги
  • Топлота тела
  • Био алкохо
  • Кинетичка енергија корака
  • Медузе
  • Конфискован алкохол

Соларни ветар

На Државном универзитету у Вашингтону, научници раде на амбициозном пројекту који би нам омогућио да искористимо снагу соларног ветра за производњу електричне енергије. Проналаском технологије за претварање енергије соларног ветра у електричну били би смо у могућности да произведемо милијарду милијарди гигавата електричне енергије – а то је 100 милијарди пута више енергије него што планета тренутно троши. Технологија за искориштавање сунчевог зрачења у свемиру већ постоји – ИКАРОС –  јапанска међупланетарна свемирска летелица коју покреће искључиво соларни ветар . Велики изазов за научнике је како све те милијарде гигавата пренети на земљу. 

Биогорива од алги

Као  алтернатива фосилним горивима , алге нуде огроман комерцијални потенцијал. А пошто је угљеник који ослобађају тек недавно узет из атмосфере фотосинтезом, утицај алгалних горива на атмосферу је такође много мањи. Производња горива од алги такође има минималан утицај на земљиште и водне ресурсе јер његове ‘фарме’ захтевају релативно мало простора (у поређењу са узгојем житарица) и може се производити коришћењем морске воде или чак канализационе отпадне воде.

Топлота тела

Најновији извор зелене енергије у Шведској – су Швеђани. Инжењери у Стокхолму осмислили су начин да искористе топлоту коју производи 250.000 путника  који се свакодневно окупљају на централној станици. Топлота тела се скупња и каналише кроз вентилациони систем станице, затим користи за загревање воде у подземним резервоарима и пумпа кроз систем грејања оближњег пословног блока – у власништву исте компаније. Изградња и уградња система коштали су само 30.000 долара. 

Био-алкохол

Као што смо видели код горива од алги,  биомаса се може директно претворити у течна горива за транспорт . Међутим, за разлику од овог горива, биогорива као што су етанол и биодизел су већ комерцијално доступна и њихова популарност је у порасту. Оно што је интересантно да је још Хенри Форд је првобитно намеравао да његови аутомобили раде на етанол, али је у то време нафта била јефтинија за производњу

Тротоари

Ово није само паметна технологија, већ је и футуристичка. У Ротердаму  су пронашли начин да искористе кинетичку енергију плесног подијума, тако што се притисак стопала на подијум претвара у електричну енергију која осветљава сам плесни подијум. 

Обзиром на чињеницу да просечна особа направи 150 милиона корака у животу, нема разлога зашто ова технологија не може да пронађе шире комерцијалне примене. Pavegen , компанија са седиштем у Лондону, настоји да развије пројекат ‘паметне улице’ за прикупљање енергије која би се затим претварала у електричну енергију.

Медузе

На Технолошком универзитету у Гетеборгу, развијају биолошку горивну ћелију изведену из флуоресцентних протеинских ћелија медузе.  Иако сада изгледа чудно, једног дана би ове биоћелије могле да плутају океанима, стварајући јефтину енергију са минималним утицајем на животну средину и по (релативно) ниској цени.

Конфискован алкохол

Швеђани су поново први у томе на свету са овом генијалном идејом. Године 2007. на граници Шведске заплењено је 185.000 галона алкохола. Уместо да га сипају у канализацију као што су то чиниле претходних година, власти су га комбиновале са другим изворима горива као што су остаци животиња из кланица и људски отпад у анаеробним дигесторима и тако је направљено биогориво за јавни превоз. 

Објављено

Геотермална енергија

Геотермална енергија је једна од најстаријих врста енергије коју користе људи. Археолошки докази сугеришу да се најранија директна употреба геотермалне енергије догодила пре најмање 10.000 година у Северној Америци. Тадашњи домородци су ове изворе енергије сматрали светим просторима и сматрали их местима лечења, верујући да купање у топлој изворској води доприноси излечењу. Други су користили топле изворе из свакодневних разлога, попут кувања хране или бекства од хладне зимске климе.Све ово је привукло људе ка топлим изворима, чинећи их местима окупљања.

Слично, народи античке Грчке и Рима су на топле изворе гледали као на места лечења прожета божанском моћи. Попут аутохтоних народа Северне Америке, Римљани су такође користили геотермалну енергију за практичније примене, као што је грејање простора за зграде. Грчки лекар Хипократ (460–320 п.н.е.) је промовисао здравствене предности топлог купања, док је римски писац Плиније Старији (23–79 н.е.) писао о посебним предностима топлих минералних купки за људе који пате од болести  мишића и зглобова. Римљани су градили светилишта на овим топлим изворима. У храму богиње Минерве у Бату археолози су открили 130 оловних плоча на којима су људи записивали молбе боговима.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је topli-izvori-srbija-3.jpg

У Тоскани, Италији, 1818. године француски инжењер Франсоа Жак де Лардерел је први покушао да геотермалну енергију искористи за индустријску намену, за екстракцију борне киселине из топлих извора. Град који је израстао захваљујући индустријској производње борне киселине, Лардерело, такође је био дом првог успешног покушаја производње електричне енергије помоћу геотермалне енергије. Италијански научник Пиеро Гинори Цонти је 1904. године успешно користио геотермалну енергију за напајање малог генератора који је могао да напаја неколико сијалица а већ 1913. Лардерело је постао место пуштања у погон прве светске комерцијалне геотермалне електране. И данас се тамо налази дручга највећа електрана на свету са инсталисаном снагом од 770 MW.

После Другог светског рата, Сједињене Државе су постале велики произвођач геотермалне енергије. Највећи комплекс геотермалне електране на свету су Гејзири, који се налази у планинама Мајакамас северно од Сан Франциска. Отворена 1960. године, локација сада укључује двадесет и две електране које се напајају паром из преко 350 бунара са инсталисаном снагом од чак 1,520 MW.

Италијанска и америчка постројења су била постројења на чисту пару, где су резервоари ниске пропустљивости производили само пару. На Новом Зеланду, међутим, вода високе температуре и високог притиска настаје природно као мешавина која се састоји од 80 процената прегрејане воде и 20 процената паре. Пара која долази директно из земље се одмах користи за производњу енергије и кроз цеви се шаље у парне турбине. Насупрот томе, прегрејана вода из земље се одваја од смеше и догревањем претвара у пару. Већина геотермалних постројења у свету тренутно је овог типа.

До 2015. године више од 80 земаља на свету користило је геотермалну енергију, било директно или у комбинацији са геотермалним пумпама, а лидери су Кина, Турска, Исланд, Јапан, Мађарска и Сједињене Државе. Искориштавањем природне топлоте испод површине земље, геотермална енергија се може користити за директно грејање домова или за производњу електричне енергије. 

Загрејана течност из геотермалног извора се извлачи бушењем бунара, понекад дубоких и до 9.100 метара и извлачи се пумпањем или природним артешким током. Вода и пара се затим доводе до електране за производњу електричне енергије или кроз изоловане цевоводе—који могу бити закопани или постављени изнад земље—до објеката у којима ће се оваенергија користити у системима за грејање или хлађење. Да би геотермална енергија могла да се користи за производњу електричне енергије цевоводи за пренос воде и паре су ограничени на 1,6 km дужине како би се смањили губици топлоте. Цевоводи за директну употребу топлоте-грејање могу бити дугачки и до неколико десетина километара са губитком температуре мањим од 2–5 °Ц у зависности од брзине протока. Економски је наијисплативије да се и једни и други објекти налазе у близини геотермалног ресурса како би се минимизирали трошкови изградње. У случају производње електричне енергије, трошкови се могу смањити лоцирањем објекта у близини далековода за пренос електричне енергије.

Иако користи снагу директно испод наших ногу, геотермална енергија се у Србији користи у малој мери у то у главном у бањском туризму за загревање воде и на северу Војводине за загревање пластеника. У последње време су све присутне инсталације које користе топлотне пумпе за климатизацију стамбених и пословних објеката

Са поносом покреће WordPress